www.bastovanov.info :: Настанак Карлова, дворци у Беодри, биографије Теодора Павловића и др Ђорђа Јоановића.

Добродошли на Bastovanov.info!

Ово је главна страница веб сајта www.bastovanov.info који обухвата већи број тема: НОВО МИЛОШЕВО - странице о селу Ново Милошево (званични веб сајт села је на интернет адреси: www.novomilosevo.org.yu), биографије ЗНАМЕНИТИХ МЕШТАНА (Теодор Павловић, др Ђорђе Јоановић).

Један део овог веб сајта представља личну презентацију: на страници ПОРЕКЛО говори се о пореклу фамилије Баштованов и фамилије Попов са надимком 'Канин', страница ПОРОДИЦА је страница о породици Баштованов из Карлова, а страница АУТОР садржи 'ситне' биографске податке о аутору овог сајта. Ту је и албум породичних фотографија.

Ново Милошево ( Карлово и Беодра )

Ново Милошево чине два насеља: Беодра и Карлово (Драгутиново). Све до краја Другог светског рата то су била два одвојена села. По завршетку Другог светског рата (27. XI 1946.) мештани ових села су донели заједничку одлуку да се њихова два села: БЕОДРА и њој суседно КАРЛОВО уједине у једно заједничко село - Ново Милошево. На страницама о овим насељима можете читати о дворцима у Беодри и подизању храма катедралног типа у Карлову.

Знаменити мештани

Неки од мештана су временом напустили своје родно село и успели да направе велика животна дела којима су задужили читав народ. Одлучио сам да напишем посебне интернет странице и посветим их животу и раду двојице наших великана на чијој слави се данас уздиже село Ново Милошево.

ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ (1804-1854), један од пионира српске публицистике и журналистике, први званично изабрани секретар Матице српске и обновитељ њеног рада, рођен је у селу Карлово. Теодор Павловић је био уредник Сербског Летописа, издавач Сербских народних новина и Сербског народног листа, бавио се преводилачким радом (Теодор Павловић је говорио 6 страних језика), непосредно је допринео стварању тада највеће библиотеке и музеја код Срба и оснивању српског Текелијанума у Пешти. Подстицао је стварање српских хорова и позоришта, увео је (1840.) у Матицу одржавање Светосавских балова (што је касније постало народна традиција). Одликован је (1836.) медаљом Руске академије наука, изабран је (1844.) за дописног члана Друштва српске славесности, кандидован за Ревизора српских и словенских књига у Аустрији и Вишег школског надзиратеља српске школе у Пешти. Теодор Павловић је и поред свих заслуга које има за нашу културу све до пре неколико година био готово заборављен. Од пре неколико година, Црквена општина Драгутиново у сарадњи са Матицом српском организује културну манифестацију Дани Теодора Павловића. Манифестација Дани Теодора Павловића се одржава крајем месеца јула, траје неколико дана и има за циљ неговање успомене на овог великана наше културе. Садржај манифестације ' Дани Теодора Павловића ' можете потражити на званичној презентацији села Ново Милошево, на адреси novomilosevo.org.yu .

Академик проф. ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ (1871-1932), оснивач Медицинског факултета у Београду и иницијатор оснивања Института за патологију у Београду, имао је порекло из села Беодра. Др Ђорђе Јоановић је један од твораца данашње модерне патологије и пионир експерименталне патологије у светским размерама, аутор концепта аутоагресије у медицини, родоначелник онкологије и утемељивач експерименталне патологије у Србији. Др Ђорђе Јоановић је обављао велики број функција у 13 различитих здравствених организација: дописни члан Краљевске српске академије наука, почасни члан Матице српске у Новом Саду, стални делегат Краљевине Југославије при Међународној канцеларији за јавну хигијену у Паризу, члан немачког и чешког онколошког Комитета за сузбијање рака, члан редакција бројних медицинских часописа, председник Српског лекарског друштва, председник Југословенског лекарског друштва, предавач за војни санитет и члан Санитетског савета Војске Краљевине Југославије, председник Микробиолошког друштва Краљевине Југославије, председник Фонда за помоћ сиромашним студентима, представник Краљевине Југославије у Свесловенском лекарском савезу и на многим међународним канцеролошким конгресима, члан Комитета међународног института за географску патологију, уредник Српског архива за целокупну медицину. И поред огромних заслуга које др Ђорђе Јоановић има за развој медицине у Србији, на интернету до данас није било могуће пронаћи било какав дужи напис, па чак ни обичну фотографију овог пионира у области изучавања болести рака и оснивача Медицинског факултета у Београду.

Осврнуо сам се и на мало познату чињеницу да је славни српски сликар и песник, ЂУРА ЈАКШИЋ (1832-1878), имао породично порекло из Карлова. Ђурин отац, Дионисије Јакшић, био је сеоски свештеник који се родио у Карлову, одакле се одселио у Српску Црњу када је тамо добио своју парохију. Тамо је остао да живи и са својом супругом Христином добио пет синова: Ђуру, Максима, Марка, Јована и Венијамина. О томе да је Ђура Јакшић у свом детињству а и касније долазио у родно село свога оца и да је ту још у раном детињству постао добар другар са Харитоном Јоановићем (оцем др Ђорђа Јоановића), можете читати на страницама о Карлову и Ђорђу Јоановићу.

Сматрам да се о заслугама које имају Теодор Павловић и др Ђорђе Јоановић у широј јавности још увек недовољно зна, иако се о њима у последње време све више говори. И поред тога што о њиховом животу и раду постоје изузетне монографије (књиге које наводим као литерарне изворе које сам користио) написане од стране наших истакнутих научних радника, те књиге многима нису доступне јер су штампане у скромним тиражима.

Закључио сам да би у складу са популарношћу нових технологија, од велике користи било публиковање живота и рада ових заслужних људи на једном новом технолошком медију какав је интернет. Сигуран сам да ће то допринети да се много шири аудиторијум упозна са њиховим животом и радом - што може бити од опште користи. Или, како је то у својој књизи Житије Теодора Павловића лепо рекао др Константин Пејичић: 'Одавање признања и истицање његових заслуга није потребно њему покојнику, већ нама живима'...

Остале странице

Страницу ЛИНКОВИ предлажем да обавезно посетите, јер садржи каталог одабраних сајтова разврстаних по категоријама: огласи, временска прогноза, новине, пољопривреда, наука, медицина, природа, уметност, археологија, забава, путовања, религија, дијаспора, компјутери, рецепти, географија, астрономија, мобилни телефони...Ново на овом веб сајту су СТРАНИЦЕ ЗА ЗАБАВУ на којима можете пронаћи бесплатне позадине за десктоп и мобилни телефон, прочитати добар виц или неку од чувених изрека.



само по bastovanov.info
по целом српском Веб-у